ОШ "КОСТА ЂУКИЋ"
ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ!
  • Почетна
  • О школи
  • Галерија
  • Планови
  • УЧЕНИЦИ
  • ЈАВНЕ НАБАВКЕ
  • ДОКУМЕНТА
  • Контакт

Мени

  • Вести
  • Правила понашања у школи
  • ЗА ПРВАКЕ
  • ЗА ОСМАКЕ
  • Предмети
  • Ученички парламент
  • Културне активности
  • Школски спорт
  • Разредна настава
  • Издвојена одељења
  • Екскурзије
  • Такмичења
  • НАСТАВА
  • БИБЛИОТЕКА
  • Летопис
  • Пројекти
  • Продужени боравак
  • Oбогаћени једносменски рад

За родитеље

  • ОБАВЕШТЕЊА
  • Отворена врата
  • Правилник о оцењивању
  • Распоред контролних и писмених задатака
  • Педагошко-психолошка служба

Претрага




КАЛЕНДАР

Мај 2025
НЕДПОНУТСРЕЧЕТ ПЕТСУБ
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


Банери

       

        





Анкета

Шта мислите о враћању униформи у школе?

Не желим да носим униформу!
Добра идеја, ако униформе буду квалитетне и модерне
Одлична идеја!


Резултати

БРОЈАЧ ПОСЕТА САЈТА ШКОЛЕ

Hit Counter
Hit Counter

Администрација






Активности



2020/2021

ДРУЖЕЊЕ УЗ КЊИГЕ


Током Међународног дана књиге за децу, библиотекарке ОШ „Коста Ђукић“, Дајана Франко и Силвана Лесковац, обишле су ученике IV разреда издвојених одељења ОШ „Коста Ђукић“. Током лепог пролећног дана, пут их је нанео прво на школу у Марковцу. Топла атмосфера са учитељицама и теткицом, пренела се и на ученике.

Да би ученици сазнали нешто интересантно о овом дану, Дајана Франко прочитала је следећи текст:
“Међународни дан књиге за децу уведен је у циљу промоције дечје књижевности и читања, како би се скренула пажња јавностина потребе најмлађих читалаца, широм Србије обележава се 2. априла. У свету се обележава од 1967. године на дан када је пре тачно 210 година рођен Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник,творац: Мале Сирене, Ружног пачета и бројних других блиставих бајки без којих одрастање није могуће замислити.“
Разговор је текао опуштено и заинтересовано од стране ученика. Говорило се о читању и о томе зашто је оно корисно. Ученици су имали многобројна питања и радо су читали гласно, како бисмо на тај дан, на још један начин уживали у лепим књигама. Отворене су симболично неке чланске карте да би ученици уживали у скорој сарадњи са библиотеком у школи у Младеновцу. Ученици су изабрали по неколико занимљивих књига које ће читати у наредном периоду, а направљен је договор да пишу о свом расположењу и својим размишљањима током читања.
Након овако интересантног дружења, књиге су понете и у Пружатовац, Кораћицу и Међулужје. У свим школама је топао дочек био пресудан да ученици добију додатну мотивацију да причају о својим читалачким искуствима, као и да се отворе и објасне шта им је лепо, а у чему не уживају.

Национални дан књиге 



  
У уторак, 02.марта 2021.године у библиотеци ОШ "Коста Ђукић" обележен је Национални дан књиге акцијом "Читајмо гласно". У акцији су узели учешће ученици одељења 3/1, 3/2, 4/1 и 4/2. У сарадњи са школским библиотекаром ученици су читали и изводили одломке из дела "Клизаве приче" Игора Коларова. 




    

Дајана Франко, библиотекар


2019/2020

Национални дан књиге



Данас је у библиотеци у Великој Иванчи обележен национални дан књиге, акцијом Друштва школксих библиотекара Србије "Читајмо гласно", чији је циљ подстицање читања. У акцији су учествовали ученици 5, 6. и 7. разреда.

 

Споменка Соскић, библиотекар


Час у библиотеци



Данашњи дан ученици 3/1 и 3/2 започели су часом у библиотеци на тему "Омиљени јунаци". Ученици су активно учествовали на часу који је био веома креативан. На крају су се забавили игром кроз коју су, са библиотекарком Александром Димчић Милојевић, разменили мишљења о својој омиљеној књизи. 

   

Даније Гроздановић, учитељица



Обележен Европски дан језика

Поводом обележавања „Европског дана језика“, у просторији библиотеке ОШ „Коста Ђукић“ у Младеновцу, одржане су презентације у циљу упознавања ученика са језицима, традицијом и културама европских држава.

Презентација за више разреде била је организована кроз изложбу насталу у сарадњи библиотекара са наставницима страних језика и заинтересованим ученицима, затим кроз кратко предавање од стране библиотекара и размену знања између ученика у вези са темом дана, а последња етапа био је квиз који је требало да подсети ученике на оно што су већ сазнали, као и да их мотивише да науче нове занимљивости у вези са европским језицима. Ученици су имали могућност појединачног доласка у библиотеку у току одмора или организованог доласка са наставницима у току часа и то по групама.
За ученике нижих разреда, презентација је реализована у групама и етапама, такође, уз присуство учитеља, и то: најпре су ученици упознати са поводом окупљања и обележавања Европског дана језика, потом су могли чути информације које би им помогле да стекну основна знања о европским језицима и државама што је подстакло и покренуло интеракцију између самих ученика који су размењивали речи из страних језика са којима су имали прилике да се до сада сусретну. Ученици су били заинтересовани и да сазнају нешто више о самим државама из којих језици долазе, као и о народима који говоре одређеним језиком, те се разговарало о храни, клими, историји и осталим особеностима које се тичу европских земаља.

Фотографије погледајте у ГАЛЕРИЈИ.
 
Александра Димчић Милојевић, библиотекар



Европски дан језика

Поводом Европског дана језика, у библиотеци школе "Коста Ђукић" биће организована презентација са циљем упознавања ученика са специфичностима европских језика, културом европских народа, њиховим кухињама, као и са књижевношћу и значајнијим писцима.

У току великог одмора, ђаци ће у просторијама библиотеке моћи да чују и музику из различитих европских држава, али и да учествују у тзв. "језичком изазову" тј. пробају да погоде на ком језику су изговорене одређене задате речи.

 
Дођите да се забавимо и научимо још понешто о оном најважнијем што нас спаја - о језику! 
2018/2019


13.5.2019.

Позоришна представа

У организацији ГО Младеновац, у Центру за културу и туризам Младеновац приказана је позоришна представа "Извините колико имате година?" за ученике основних школа. Ову занимљиву и едукативну представу, у извођењу "Пан театра " из Београда, погледало је 80 ученика седмог и осмог разреда. 

 

 

                                                      
 

Валентина Станковић, библиотекар

22.3.2019.

Такмичење рецитатора

Данас је у ОШ "Коста Ђукић" одржано школско такмичење рецитатора.

Жири у саставу: Јасмина Чабрило, директор школе, Валентина Станковић, библиотекар и Драгана Симић, професор разредне наставе, одабрао је ученике који ће представити нашу школу на општинском такмичењу рецитатора:

Млађи узраст:
Ива Павловић 3/8
Ивана Петрoнијевић 4/8




Средњи узраст:
Николина Миловановић 7/1
Лазар Деспотовић 7/5




Посебну похвалу и друго место освојили су:
Ања Колунџић 3/2
Јана Лазаревић 3/1
Виктор Ђорђевић 3/3а
Немања Сердаревић 5/1 (треће место)

Валентина Станковић, библиотекар


21.3.2019.

Светски дан поезије
Данас је у матичној школи обележен Међународни дан поезије акцијом " Поклони ми песму".


Ученици су рецитовали познате стихове Ршумовића, Попадића, Ерића, Радовића, Максимовићеве, настављали започету песму, препознавали одломке песама. 



Читали смо Дучића, Антића и Змаја. Наставници Мирјана Радонић и Дарко Јовановић су рецитовали своје стихове. Отворен је поетски конкурс, а најбољи радови ће бити објављени. Хвала свим ученицима и наставницима који су подржали ову акцију.


Валентина Станковић, библиотекар

8.11.2018.

Тематски дан




 

Данас смо у библиотеци у Великој Иванчи обележили Тематски дан посвећен В. С. Караџићу. Ученици трећег разреда заједно са учитељицом Весном Ђушић били су гости у школској библиотеци. Разговарали смо о баснама и пословицама које је сакупио В. С. Караџић. Уз активно учешће ученика, који су били главни тумачи ових народних умотворина, много тога новог смо научили. Захваљујемо се ученицима на овом прелепом дружењу.

Споменка Соскић, библиотекар

25.10.2018.
Радост читања 
Ученици седмог и осмог разреда посетили су 63. Међународни сајам књига у Београду.
На Сајму су имали прилику да присуствују бројним промоцијама, предавањима и трибинама где су представљене теме важне за књижевност, културу и образовање.

Обишли су штандове највећих домаћих издавача, сазнали који су нови и најтарженији наслови на овогодишњем Сајму што им је помогло да и сами одаберу неку књигу и обогате своје библиотеке.



Валентина Станковић


11.10.2018.

Промоција романа за децу и родитеље

У организацији градске библиотеке "Деспот Стефан Лазаревић" одржана је промоција романа за децу и родитеље "О љубави и другим моронима".
Чланови библиотечке секције са библиотекарима школе присуствовали су овом догађају у друштву вршњака из осталих основних школа. О књизи су говорили ауторка Данијела Костић, Светлана Миленовић и Никола Филиповић. Програм је водила Душица Гојковић, професор српског језика и књижевности.
Ученици су изразили жељу да књига нађе место на полицама школске библиотеке јер на модеран начин говори о проблемима одрастања тинејџера.

 

  


2018/19.

Литерарни конкурс

Поводом обележавања Дана европске културне баштине, библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“ расписала је конкурс за ученике основних и средњих школа, под називом „Побудих се у земљи...“. На конкурс је пристигло преко четрдесет радова ученика ОШ „Коста Ђукић“, а међу награђенима се нашао Михаило Рађеновић 7/4, који је освојио друго место, док су ученице Ања Колунџић 3/2 и Ирина Тодоровић 3/1 похваљене за своје радове. Додела награда одржана је 9. октобра у градској библиотеци, током које су ученицима уручене чланске карте библиотеке и књиге. Том приликом библиотекар Никола Филиповић истакао је позитивне стране ученичких радова и указао на грешке које је неопходно избегавати. На крају је позвао све заинтересоване на радионице писања које ће бити одржане током године. Награђени и похваљени радови биће објављени у зборнику дечијих радова. 
 


Валентина Станковић, библиотекар



2017/18.

Наградни фото-конкурс „Разгледница из школске библиотеке“

Друштво школских библиотекара Србије
расписује наградни фото-конкурс
„Разгледница из школске библиотеке“

Циљ конкурса је промоција школских библиотека, као и развијање креативности, медијске и дигиталне писмености ученика.

Конкурс се расписује у три категорије:

1. за ученике од I до IV разреда,
2. за ученике од V до VIII разреда,
3. за ученике средњих школа.

Најбољи радови у свакој од категорија биће проглашени посебно.

Пропозиције конкурса:

  • Ученици фотографијом треба да покажу како читају, траже информације, раде домаће задатке, уче, маштају, друже се, како проводе своје време у школској библиотеци...
  • Ученик може послати само једну фотографију.
  • Број радова из једне школе није ограничен.
  • Радове слати у JPG формату, у што већој резолуцији (пожељно је да дужа ивица на фотографији не буде мања од 3000 пиксела).
  • Слике насловити латиничним писмом, са размацима, на следећи начин:
    prezime_ ime _razred_ odeljenje_škola_mesto
  • Уз фотографију обавезно послати сагласност родитеља за објављивање фотографије детета у јавности и сагласност за објављивање рада.
  • Радове и сагласности родитеља слати у електронској форми на адресу:
    [email protected]
  • Конкурс је отворен до 15. 3. 2018. године.

Стручни жири ће донети одлуку о најбољим радовима на основу оригиналности, креативности у одговору на тему и техничких квалитета. Фотографије ће бити објављене на сајту и Фејсбук страници Друштва школских библиотекара Србије.

Додела награда, књига, диплома и похвалница, биће одржана у априлу текуће године на Скупштини Друштва школских библиотекара Србије, када ће бити организована изложба фотографија са конкурса.

Од најбољих фотографија биће направљене разгледнице, које ће бити исписане дечјим порукама које афирмишу школске библиотеке и послате на адресе институција из области просвете и културе.
Такође ће бити организована путујућа изложба најбољих фотографија широм Србије, која ће промовисати креативност и рад ученика и школских библиотекара.

Позивамо ученике да се у што већем броју прикљуће овој акцији и укажу колико им је важно постојање кутка у коме могу да се друже, читају, маштају, уче... Понеки, можда, само склоне од кише, а онда открију чаробни свет књига и зувек заволе библиотеку.





2016/17. 



Фотографије са обележавања Светског дана књиге и ауторских права






Тематски дан  Хвала Вуку за азбуку
 

Вук Караџић рођен је 1787. године, на Митровдан. Из тог разлога, управо овај дан, 8. новембар, обележен је сећањем на славну личност наше културе. У осмишљавању и организацији часова учествовали су учитељи и библиотекар са ученицима нижих разреда. Прича о Вуку Караџићу била је заступљена на свим часовима, а настава је осмишљена тако да кроз различите податке везане за његов живот и рад, ученици разрађује теме задате наставном јединицом из различитих предмета.
У библиотеци је организована изложба књига, тако да су ученици имали могућност да се упознају са правим бисерима српске културе. Прелиставањем Српског рјечника, Новог Завјета, Данице, биографија славних јунака, народних умотворина, открили су сву вредност која проистиче из Вуковог залагања за даљи развој и напредак српског националног идентитета. Осим тога, ученици су могли да се опробају у решавању квиза који се односио на Вукове биографске податке. Квиз су решавали самостално у библиотеци или на часовима на нивоу одељења.
Ученици су показали висок степен знања, не само о животу Вука Караџића, већ и када је општа култура у питању.

Квиз за ученике првог и другог разреда

Квиз за ученике трећег и четвртог разреда

Приступна шифра (Passcode) je БИБЛИОТЕКА (ћирилицом)

СРЕЋНО!
За школски сајт припремила Марина Милановић, библиотекар


Тематска недеља ПОЗДРАВ ЈЕСЕНИ

Датум: 01. Oktobar 2016 02:46 Категорија: Дешавања

Поводом тематске недеље „Поздрав јесени“данас је одржан карневал у коме су учествовали ученици нижих разреда матичне школе и издвојених одељења. Ученици су поздравили долазак јесени различитим активностима које су спроводили током читаве недеље.

 

Тема јесени била је заступљена у настави, секцијама, слободним активностима. Кроз игру и учење ученици су израђивали одељенске паное и ликовне радове и органозовали изложбе у холу школа. Поред поменутих активности велики број ученика учествовао је и на литерарно-ликовном конкурсу који је расписала библиотека ОШ „Коста Ђукић“, а чија тема је била јесен.  Међу награђеним ученицима нашли су се:

 


Новак Милојевић 2/8, најбољи ликовни рад
 

Тамара Станковић  4/2, најбоља песма

 

 


4.1.2015.
Топ-листа књига

Обичај је да на крају године људи сведу биланс и да, као строги наставници, оцене претходну годину по разним критеријумима, па да онда пожеле да се у новој, која ће тек доћи, исправе све грешке ове старе и похабане године која нас напушта.
Начин да проценимо стару и формулишемо наде за нову годину представљају и топ-листе разних ствари, догађаја и људи које смо срели и доживели у претходној години. Зато је Марина Милојевић, библиотекар наше школе у Великој Иванчи, анкетирала кориснике своје библиотеке и направила топ-листу књига које су се читале 2014. године.
 
КЊИГЕ КОЈЕ СВАКО МОРА ДА ПРОЧИТА:                                                                     
  1. Хајдуци                                                            
  2. Мој дека је био трешња                              
  3. Орлови рано лете                                         
  4. Књига за Марка                                             
  5. Башта сљезове боје                                    
  6. Мали принц                                                    
  7. Алиса у земљи чуда                                    
  8. Бела Грива                                                     
  9. Шешир професора Косте Вујића             
  10. Књига за сваког дечака                               
  11. Све моје глупости                                         
                             

Слика 1. Бранислав Нушић - Хајдуци                                   Слика 2. Бранко Ћопић - Башта Сљезове Боје





КЊИГЕ КОЈЕ НИЈЕ ТРЕБАЛО ПИСАТИ:
  1. Том Сојер                                                        
  2. Мали принц                                                     
  3. Први                                                                  
  4. Хајдуци                                                              
  5. Дечаци Павлове улице                                  
  6. Поп Ћира и поп Спира                                    
  7. Робинсон Крусо                                               
  8. Аги и Ема                                                           
  9. Пинокио                                                             
  10. Башта сљезове боје                                      
  11. Ја као ти, ти као ја!                                          
  12. Ћао, ти!                                                               
  13. Дванаесто море                                              
 


                  

                 Слика 3. Антоан де Сент Егзипери - Мали Принц






Из ове топ-листе сазнајемо да:
  1. Можда нерадо читатш неку књигу, али не треба да те изненади сазнање да твој друг из клупе баш њу прижељкује за рођендан.
  2. Ако су о некој књизи мишљења подељена, увек је више оних који је воле од оних који су је с муком и досадом читали.
  3. Школске лектире су ипак састављене од најбољих, а не од најдосаднијих књига.
  4. Школској библиотеци у Великој Иванчи је потребно више примерака романа Том Сојер у Винаверовом преводу.
  5. Класици светске књижевности су, наравно, важни, али најлепше је читати ремек-дела на матерњем језику.
  6. Скоро сви ученици школе у Великој Иванчи редовно посећују школску библиотеку.
 
Библиотекар, Маријана Петровић

21.10.2013.

Дебата за ученике 7. и 8. разреда


ВАРАЊЕ НА ИСПИТИМА


Дебату су, у оквиру рада тима за културне активности, припремиле и водиле ученице VIII3: Кристина Симић и Ивана Павићевић. Кристина Симић је истраживала заступљеност ове теме у медијима и из расположивих извора осмислила кратко уводно излагање. Ивана Павићевић је водила дискусију, руководећи се унапред припремљеним питањима и презентацијом чију су пројекцију ученици паралелно пратили. У дебати су учествовали заинтересовани ученици седмог и осмог разреда, наставник српског језика – Габријела Марић и библиотекар – Маријана Петровић.
После уводног излагања, ученици су се уопштено изјаснили о свом односу према преписивању. Већином су то били ђаци који су, из прагматичних разлога, некад и имали жељу да препишу одговоре на тесту, иако преписивање као такво не одобравају, али у конкретној ситуацији нису имали храбрости да препишу. Такав став јасно говори да ученици варањем у дословном смислу сматрају само преписивање на контролном задатку, док им преузимање домаћег задатка са Интернетауглавном  изгледа као потпуно прихватљиво понашање.


Идући тим трагом, Ивана Павићевић је подсетила присутне на догађаје који су шокирали јавност приликом овогодишњег полагања мале матуре. Ученици су са много више толеранције и наклоности гледали на ситуацију ученика и њихових родитеља који су тестове куповали, него на поступке осталих учесника у овој афери.  Најпрагматичнији коментар, који је засмејао присутне, гласио је: „Значи тим људима су практично паре пропале. Ја бих умро.“ Најодговорнији међу присутнима покушали су да објасне ситуацију родитеља: „Родитељи много раде са децом, неки плаћају и приватне часове, а опет – читава будућност те деце зависи од случајне комбинације питања која ће се појавити на малој матури, од тренутног расположења, треме, умора, сналажљивости... Купујући решене тестове, родитељи купују сигурност своје деце.“ С друге стране, ученици сматрају да је ова свеопшта превара имала лепе изгледе на успех, јер су сви њени учесници могли да рачунају на ћутање саучесника, док друштвена атмосфера у којој се догађај одиграо није указивала чак ни на могућност моралне осуде јавног мнења, а камоли на кривично гоњење виновника. Како су у дебати углавном учествовали ученици који ретко варају на испитима, чуо се и коментар да је боље да ови што долазе на испит с намером да препишу лепо купе решења, а не да сваки час траже одговор од неког бољег ђака који онда не може да се концентрише на свој рад. У том случају није реткост да и тај ђак од којег сви преписују и који је већ жртва колективног нерада, буде једнако кажњен као и преписивачи, када наставник примети да ученици преписују.

 


Подстакнута овим коментаром, Ивана је поставила питање санкционисања непожељног понашања: Треба ли кажњавати преписивање и како? Један од присутних је рекао да ђак који преписује већ самим тим показује да лекцију на коју се питања односе није ни чуо ни разумео. Већ је и то довољно незгодно – кажњавање би ту било претерано. Други су били супротног мишљења: ако је то једна лекција, оцена му неће бити много смањена – боље би му било да не преписује, јер ако га наставник види, још ће горе проћи него ако би једно питање оставио без одговора. Опет, ако ни једну лекцију није ни чуо ни разумео – шта му вреди да препише, кад је његово знање такво да му је неопходан поправни испит. Ово је, јасно, изазвало реакцију: нико не преписује да би стекао знање, већ да би избегао слабу оцену. Ученици од којих се обично преписује, реаговали су на ово: они не крију да им је криво када они и преписивачи добију исте оцене, а неретко се дешава да онај који сам ради направи неку грешку или лапсус, па преписивач још добије и бољу оцену од њега уколико ту грешку исправи. Добри ђаци проведу дан и ноћ пред тест у учењу и на контролни долазе уморни и уплашени. Преписивачи су одморни и растерећени и зато се њима ређе поткрадају грешке (грешке у сабирању – на прим ер).


Ивана је подсетила да преписивање није једини, па чак ни најчешћи облик варања. Подсетила је присутне на улогу родитеља у школским преварама (родитељ ради домаће задатке, пише лажна оправдања, негодује када дете не добије оцену која му је потребна).  Ђаци су се сложили да је веома танка граница између родитеља који помаже детету и оног који учествује у школској превари. Посматрајући своје навике у изради домаћих задатака, ученици који су у дебату ушли као жртве преписивања и неспретни преписивачи који нису смели да изваде пушкице, сада су схватили да и њима родитељи боје цртеже, цртају радове из техничког, скидају лектиру са Интернета... Неки родитељи то тако добро раде, да наставници одмах препознају разлику између домаћег и школског рада, па ускладе оцену са узрастом аутора. Зато су ђаци често принуђени да их моле: „Нацртај ми то опет, али сад мало лошије, да се не види да нисам ја цртао.“


У занимљивом разговору време брзо прође. Нисмо успели да дознамо која је сврха тог родитељског рада, кад не сме да садржи ништа што дете већ и само не би умело да нацрта, напише, направи... На сву срећу, блог школске библиотеке је отворен за коментаре – можда ћемо дознати касније.
 


Библиотекар, Маријана Петровић
 

21.10.2013.

У сусрет 150. годишњици од рођења нашег великог комедиографа

 

Бранислав Нушић
(1864–1938)





А – Алкибијад Нуша, право име Бранислава Нушића
Б – Бен Акиба, псеудоним под којим је писао као новинар
В – Власт, последња Нушићева комедија, остала недовршена; одломак
       из овог дела ради се у 7. разреду
Г – Госпођа министарка, комедија Б. Нушића
Д – Два раба, песма због које је Нушић био осуђен на две године
       затвора
       Др, једна од многих Нушићевих комедија
Ђ – Ђока апотекар, лик из Нушићеве комедије Сумљиво лице
Е – експозиција (увод), један од пет елемената драмске радње
Ж – Живка, лик из Нушићеве комедије Госпођа министарка
З – „Знање има границе, док их незнање нема“, рекао је једном Нушић
И – „Има људи који се више радују туђој несрећи него својој срећи“,
       речи су Нушићеве
Ј – Јеротије, лик каријеристе из Нушићеве комедије Сумњиво лице
К – Кирија, Нушићева једночинка која се обрађује у 5. разреду
Л – „Лакше је бити министар но берберин. Берберин, прво, мора
       знати бријати, а друго, мора пазити да кога не посече, а министар
       нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер,
       и ако посече, није крив“, Бранислав Нушић
Љ – „Љубав је једна врста пијанства; када човек попије прву и другу
       чашу, отворе му се апетити и јави жеђ, и онда сручује чашу за
       чашом“, говорио је Нушић.
М – Мистер Долар, Нушићева комедија
       „Мој хумор, изазивајући смех на уснама, ублажава суровост
       живота“.
Н – Народни посланик, прва Нушићева комедија
       Наша деца, Нушићева комедија за децу
Њ – „Његова је струка политика и на њој боме, добро зарађује. Највише
       зарађује на династији. За њега је династија крава музара“, речи су
       Јеротија, поменутог лика из Нушићеве комедије Сумњиво лице, а
       односе се на господина Вићу
 
О – Ожалошћена породица, комедија
       Општинско дете, роман
П – Протекција, прва изведена Нушићева комедија
       Покојник, још једна од многих његових комедија
Р – Родино позориште, дечје позориште чијем оснивању је допринео
      Нушић; из овог позоришта је израсло данашње позориш Бошко
      Буха у Београду
С – Сумњиво лице, једна од најпознатијих Нушићевих комедија;
       обавезна лектира у 8. разреду
Т – Таса, један од чиновника којима се Нушић подсмева у Сумњивом 
       лицу
У – Уџбеник Реторика, ово Нушићево дело представља један од
       најбољих уџбеника беседништва на нашем језику
       „Узвишени често има мање душе од оног кога са висине погледа“.
Ф – Фебруара 1933. Нушић је изабран за редовног члана Српске
        краљевске академије
Х – Хајдуци, први дечји роман хумористичког типа у српској
       књижевности
Ц – Цврца Лаза, најмањи члан дечје хајдучке дружине у роману
       Хајдуци
Ч – Чеда Брба, лик хајдучког харамбаше у претходно поменутом
       роману
Ш – Шапчанин Милорад, управник Народног позоришта коме је
        Нушић прво понудио рукопис Сумњивог лица, а овај му саветовао
        да га „спали у фуруни“








„Седам?” зграну се прота.
„Е, то је много, то је баш много!”
„Много!” уздишем и ја.
„Ја не знам само”, окреће се прота мојим родитељима, 
„што ће им толики падежи. То је просто професорски бес.
Узмите само: једна Немачка, колико је то пространа и силна царевина, 
па нема више него четири падежа; па онда Француска, па Енглеска...
Па зар то није, молим вас, бес...”
                                    (Бранислав Нушић, Аутобиографија, одломак) 


15.9.2013.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ

Писменост је право човека, оруђе оснаживања личности и средство друштвеног и хуманог развоја јединке. Описмењавање је основа основног образовања за све и од суштинског је значаја за искорењивање сиромаштва, смањење смртности деце, сузбијање неконтролисаног раста броја становника, успостављање родне равноправности и обезбеђивање одрживог развоја, мира и демократије. Постоје добри разлози за то што је писменост основа Образовања за све (Education for All, EFA).


                                                                                

УНЕСКО је 1965. године прогласила 8. септембар Међународним даном писмености, а овај датум је у том својству први пут обележен 1966. године. Њен циљ је да се истакне значај писмености за поједнице, заједнице и друштво. На Међународни дан писмености УНЕСКО сваке године подсећа међународну заједницу на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу.
Писменост се најчешће дефинише као способност стицања знања читањем и кохерентног писменог изражавања и могућност да се критички мисли о писаној речи.
До половине прошлог века концепт писмености подразумевао је елементарну алфабетско-језичку и математичку оријентацију, а то значи основно савладавање вештина читања и писања.

                                                                        

Од 1964. развија се нови приступ, односно функционално описмењавање и писменост, а основу оваквог концепта чини однос између писмености и привредног развоја.
Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС), писменост се дефинише као: прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата...).

2.4.2013.
Конкурс за фантастичну причу
Учествовали смо на конкурсу за фантастичну причу, поводом Међународног дана књиге за децу. Актив школских библиотекара Младеновца и Библиотека града наградили су приче Марије Поповић, Софије Миловановић, Јулијане Живојиновић и Николе Михаиловића. Ево делића атмосфере са прославе овог важног дечјег празника.
 
 

22.3.2013.
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЧЈЕ КЊИГЕ

     Можете ли да замислите себе како узимате перо и како, у наредних 40 година, из дана у дан, стрпљиво пишете?
    Ханс Кристијан Андерсен је, током 40 плодних година свог живота, записивао народне бајке, умећући у познате фабуле своја лична сећања, осећања и морал.
    Бајке у почетку нису биле намењене деци, али су се својом једноставношћу и искреношћу наметнуле као савршена лектира за најмлађе читаоце.
 Рођендан Ханса Кристијана Андерсена,2. април,  данас се прославља као Међународни дан дечје књиге. За тај дан све библиотеке, издавачке куће и школе припремају посебне програме намењене малишанима.
 Општински актив школских библиотекара Младеновца ће пригодним програмом, у који ће бити укључени ученици свих младеновачких школа, свечано обележити овај дан, а за тај дан је планирано и да се у свим обухваћеним школама организује размена књига за децу међу ученицима и наставницима.
   Тим поводом, библиотекар ОШ „Коста Ђукић“ је корисницима школске библиотеке упутио следећи позив:
Драги наставници и ученици,
 
  Сваке године се, 2. априла, на рођендан Ханса Кристијана Андерсена, обележава Међународни дан дечје књиге.
  Ево прилике да прегледате своје полице, да се присетите књига које сте некад волели, а сад сте их прерасли и више им се не враћате. Изаберите једну, за коју верујете да свако дете треба да је прочита, донесите је у библиотеку и поклоните је некоме. А онда, погледајте које су то књиге донели други читаоци – можда нека од њих чека баш Вас.
    У странице књиге обавезно уметните поруку коју треба да прочита њен будући корисник.
    Унапред се радујем и, са своје стране, пажљиво бирам своје књиге и намењујем их некоме од Вас.
 
Ваша библиотекарка




12.3.2013.
СЕДМА УМЕТНОСТ



Аутори: Кристина Симић и Кристина Николић 7/3
 
Шесторо ученика наше школе посетило је Амерички кутак у Дому омладине. Онде су присуствовали пројекцији филма „Аги и Ема“ и узели учешће у радионици за филмске критичаре. Питали смо ове ученике о искуствима која су стекли током овог необичног излета. Филм се готово свима свидео. Једино Никола Михаиловић, ученик петог разреда, као прави критичар, неке делове филма хвали, док му други нису били по вољи. Пошто су ови ученици пре гледања филма били у прилици да прочитају и роман по којем је филм снимљен, могли су лако да упореде ова два медија. Половина се определила за књигу, док је другима језик филма ближи. Судећи по филмском запису са радионице, наши ученици су (знали смо то и раније) најразговорљивији учесници „Оштрог перцета“. Једино Никола Михаиловић сматра да својим коментарима није довољно допринео живој расправи младих критичара после филма. Остали радионичарски рад оцењују као плодан и занимљив, јер им је донео нова сазнања, искуства и познанства. Као ветерани овог такмичења, Кристина Лазаревић и Марко Ракић су све присутне изузев редитељке, Иване Богићевић Леко, која их је упутила у тајне филмског језика, познавали од прошле године. Остали су са нестрпљењем дочекали упознавање са предавачима и учесницима такмичења са којима су до сада имали само виртуални контакт. Утисак ових талентованих критичара је неподељен: лако је и забавно бавити се филмском критиком. Сви они верују да би ова област требало да буде заступљена у настави матерњег језика, док Даница Живановић сматра да би је у школе требало увести као посебан предмет.
О авантуарама и смешним згодама које су зачиниле ову посету престоници – неком другом приликом.

 


14.2.2013.
Млади библиотекари у посети градској библиотеци


Чланови секције ,,Млади библиотекари'' данас су посетили градску библиотеку ,,Деспот Стефан Лазаревић''. Након што су се упознали са историјом библиотеке и њеним фондом, ученици су имали прилику да виде и најстарију сачувану књигу у библиотеци. На дечијем одељењу разглeдали су и читали разне занимљиве књиге. Одлазећи из библиотеке, са по једном књигом, добили смо позив да поново будемо њихови гости.


Пројекат Наша Школа (nasaskola.rs) © Академија Филиповић
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај