Светски дан наставника

Датум: 14. Мај 2015 20:19 Категорија: Новости

Светски дан наставника, 5. октобар, обележен је у нашој школи литерарним конкурсом на тему Мој омиљени наставник. Из мноштва радова које су наши ученици писали о својим наставницима изабрали смо, наградили и похвалили следеће радове.

 

Велики део свог детињства проведемо у школи уз другаре и наставнике. У току недеље неке наставнике срећемо чешће од других, па хтели ми то или не временом их веома добро упознамо. Међутим, није то једини разлог. Постоје неки људи које на први поглед прихватимо, а затим и заволимо. Такве људе никад не заборављамо. Они су наши сапутници на стази званој школовање.

Наставница која на мене оставља најјачи утисак и о којој најчешће причамо моји вршњаци и ја јесте наставница српског језика Славица. Спомињемо њен приступ свакоме од нас, а он је правичан и према свакоме исти. Док нас подучава многим тајнама свог предмета, увек нам указује на наша, али и своја животна искуства која су у вези са темом о којој нам тренутно говори. Њени часови ме увек подстичу на размишљање о правим животним вредностима, па после њих правилније расуђујем и јасније гледам на живот. Морам вам признати да такве савете нисам успела да пронађем ни у једном свом уџбенику. Управо ми се та њена воља да нас од срца посаветује код ње највише и допада. Наставница Славица разуме наше године, нашу потребу да сањаримо, али исто тако непогрешиво зна какве су могућности сваког од нас. Она познаје посебности сваког свог ученика и дубоко их уважава. Због таквог присног односа према својим ђацима који не поседује сваки наставник из ње увек зрачи љубав према нама, ученицима са којима ради. Труди се да свој посао обавља најбоље што може и, верујте ми, мислим да у томе потпуно успева. Зато јој ученици пре или касније узвраћају истом мером и науче да цене њен рад. Попут сваког људског бића није ни она увек расположена, а често је и болесна, али то никад не преноси на нас. Кад крочи у учионицу, за њу постојимо само ми. Спремна је да нам помогне у сваком тренутку. Топла је и срдачна, права особа од поверења. Волим њена предавања и уживам док их слушам, јер она уме да учионицу обоји свим бојама у само неколико реченица.

Наставница Славица Берисавац поседује најлепше особине које може да има један наставник, али и човек пре свега. Дивим јој се због свега наведеног. Осетим често велику жељу да у себи препознам и развијам све оне вредности о којима нам предано прича, а које и сама поседује. За мене она је прави пример човека у каквог једног дана, уз много рада и труда, желим да израстем. Хвала јој на томе.
 

 
 
 
 
   
Када сам пошла у пети разред, упознала сам много нових наставника, али једна наставница је од првог тренутка на мене оставила најјачи утисак. То је наставница српског језика и мој одељењски старешина.

Зове се Габријела Марић и за мене је она најбоља наставница. Не тражи она да се само пуно учи, већ и да се пажљиво слуша на часу. Воли да нам све лепо објасни и срећна је кад на часу лако схватимо неку лекцију. Труди се да нам олакша сваки задатак у школи. Многи су ми причали да је вома строга, али када сам је упознала, схватила сам да то није тачно. Ако урадимо нешто погрешно, не виче на нас него на миран начин то реши са нама. Кад се уплашим контролног задатка, довољан је један њен осмех да страха нестане. Воли да се шали. За ово кратко време колико је познајем сматрам да је најбоља наставница не само зато што ми је српски језик омиљени предмет већ и због њене доброте и племенитости. Сваког дана је насмејана. Растужи се кад неко од нас добије лошу оцену, јер сматра да је и то део њене одговорности. Други наставници се не труде толико као она да нам буде лепо у школи. Она чини да нам сваки тренутак проведен у школи не буде досадан већ забаван и посебан.
И други наставници су добри према нама, али наставница Габријела је тако добра и брижна да је ниједан други наставник не може заменити. Она је једноставно посебна.



   
Много сам размишљала о ком наставнику бих писала. Сваки наставник има своје врлине и мане, нешто што се нама ученицима свиђа или не свиђа. Постоје предмети које волим више од других. Можда је то баш због наставника, због начина на који предаје или његовог опхођења према ђацима.

Моја омиљена наставница је Данијела Тоскић која предаје историју. Она је веома посвећена свом послу. Када предаје лекцију, покушава да нам што боље објасни нове појмове. При томе често користи нешто из учионице. Тако смо ми ученици стављени некад на место владара, некад смо мајстори, а некад кметови. Све то она ради како бисмо лакше запамтили оно што предаје. Више воли да учимо нешто ново него да нас пропитује. Када обнављамо градиво, лошије ученике подсећа на то какву су улогу имали на предавању и тако из њих извлачи максимум који награђује позитивном оценом. Увек је спремна да нас посаветује и помогне нам. Стално нам прича како морамо да будемо пажљиви на часу, јер се тако највише запамти. Говори нам да се дисциплина и рад на часу оцењују. За високу оцену потребно је да повезујемо догађаје и да самостално закључујемо, што уз нашу наставницу и није тешко.

Сваки наставник је посебан на свој начин. Има још драгих наставника који су ту да нас науче и усмере на прави животни пут, али ја издвајам омиљену ми наставницу Данијелу.




   
Нисам од оних који воле наставнике због предмета које предају или оцене коју имају. Све наставнике ценим због труда који улажу у нас. Ипак, увек су се издвајали они чији час једва чекам. У мом случају постоји неколико наставника чије часове са нестрпљењем ишчекујем, али за ову прилику издвојила бих наставника Милорада Јовановића.
Овај високи, крупни човек предаје енглески већ дуго у нашој школи. Предавао је енглески језик и мом тати и мојој мами, а сада и мени. Енглески је предмет који ми најслабије иде. Међутим, наставник је својим шалама и ведрим духом учинио да заволим енглески језик и почнем више да учим. Наставник Милорад уме да буде и веома строг. Када се само сетим колико ме је пута болела рука од писања лекција због наших несташлука. Иако ми је Милорад један од омиљених наставника, то се не може рећи и за његове контролне и писмене задатке. Они су тешки и траже много знања како би се на крају добила петица. Колико год наставник био строг током године, на крају увек скоро сви имају позитивне оцене. Позната је његова реченица: Ради домаћи, буди миран на часу и имаћеш два. Сви кажу да је седми најтежи разред. Ако попустим у школи, бар имам загарантовану двојку из енглеског. То се зове срећа!

Да су сви наставници као Милорад и малобројни попут њега, школа би нама ђацима била много занимљивија.