Поштовани родитељи ученика првог разреда

Датум: 29. Август 2013 09:46 Категорија: Новости

Поштовани родитељи ученика првог разреда,
 

Полазак детета у школу без сумње је један од најважнијих догађаја у животу сваке породице. Обележите га на посебан начин-направите свечани ручак, позовите рођаке и пријатеље или изведите дете на сладолед и колаче...Поделите са дететом узбуђење и радост, подржите га и охрабрите. И не заборавите – са дететом и Ви поново постајете ђак! Помозите му да развије радне навуке, интересујте се за све што се у школи дешава, помозите детета у изради домаћих задатака и помозите му да организује слободно време.
 
 
Најважније за предшколски период и период поласка у школу је да се изгради осећај одговорности код деце, а упоредо са тим ваља их осамостаљивати.
 -       адаптација ученика на школу подразумева спремност детета да прихвати нове обавезе, али и спремност родитеља да му у томе на прави начин помогну и обезбеде услове за      
         успешан рад.     
-        родитељи морају пред дете постављати различите захтеве и обавезе
-        одведите дете да види школу, испричајте му шта се тамо ради без застрашивања или претераног улепшавања, треба да зна да школа није само место  где се учи, већ и средина            где ће упознати нове другаре, да ће ту бити смеха, сузица, свађа..                                              
-       постепено прилагодите ритам спавања и оброка оном који га очекује. 
-       градите позитивно мишљење о школи
-       заједно са дететом можете припремити ствари за школу.
-       дозволите му да изабере ранац или нешто од потребног прибора.
-        направите заједно налепнице за свеске или кутију за оловке.
-       имајте доста стрпљења и када осећа страх или плаче
-       похвалите га када се прикључи групи и када нешто добро уради.
 
 
Све новине са којима се дете среће при поласку у школу могу бити тешкоћа за њега, па није редак случај да многа не успевају лако да се адаптирају.
Тешкоће у прилагођавању се могу испољити у промени понашања, било да се претерано повлаче или постају упадљиво немирна, а могуће су и друге реакције као што су заборавност, плакање, страхови, избегавање школе, «бекство у болест», поремећаји апетита, сна, поремећаји функција пробавних органа. Најчешће су то пролазни симптоми или реакције на неуспех у прилагођавању или на страх од неуспеха.
 
Наш савет Вам је да користите сваку прилику да разговарате са Вашим дететом –нека Вам исприча како је провело дан, шта је све радило у школи, са ким се дружило, шта је научило..Немојте свом детету ускратити одговоре на питања која Вам поставља, нити му говорити да је досадно, да су му питања безвезна и да немате времена за разговор.
 
Радне навике
 
Да би се дете навикло на ред и рад то треба чинити постепено.
Навике се не стичу преко ноћи већ дуготрајним понављањем одређених радњи. Ваљало би дете усмеравати да своје ствари свакодневно оставља на своје место, да обавља неке послове у кући који не захтевају много снаге и времена али који ће бити његова редовна обавеза.
 Како би се створиле навике за школски рад, дете треба да има стално место за рад, прибор и књиге као и одређено време за рад и одмор.
*место за рад *
Заједно са дететом одредите  радни простор. Место за интелектуални рад, за израду домаћих задатака и учење, мора бити мирно и заштићено од пролаза укућана док је рад у току. Било би добро да дете има свој радни сто и столицу и од почетка инсистирајте да се учење одвија баш ту и нигде другде.
*прибор и књиге *
На радном столу држати само књиге и прибор а никако играчке или сличне ствари које ће скретати пажњу са задатака. После завршеног учења код првака стварати навику да коришћене књиге и прибор скупи и одложи на своје место као и да их чува и држи уредно.
 
Време за рад
 
Врло је важно заједно са дететом направити план рада или план активности у току дана и тога се придржавати. У почетку се дете мора чешће подсећати и контролисати да би се навике формирале али ћете и сами временом приметити да ће Ваше учешће бити све мање.
 
Учење и домаћи задаци
 
    Дете треба само да ради задатке а права помоћ родитеља се огледа у томе да се интересује за његов рад, да га упућује, подстиче, храбри.
  Навикните дете да ради у исто време и на једном одређеном месту.
  Договорите се са дететом да после краћег одмора пошто дође из школе прво уради задатке и онда се игра, тако се развија осећај дисциплине и одговорности.
 
Учитељ/учитељица
 
Како ће дете прихватити школу умногоме зависи од односа који на самом почетку школовања успостави са својим учитељем/учитељицом.
 
- развијајте поверење код детета према учитељу/учитељици
-  објасните му какву улогу и које све задатке учитељ има – а они су свакако много већи него да детету само пренесу знање
- говорите детету о учитељу/учитељици лепим речима, са поштовањем и уважавањем његовог рада.
 
Познато је да је за ђака првака учитељ велики ауторитет. За првака је он/она најбољи, најпаметнији, најправеднији човек. Учитељ управо захваљујући свом ауторитету врши велики васпитни утицај. То је разлог због кога сваки учитељ/учитељица настоје да што више подигну свој ауторитет у очима деце. Греши сваки родитељ који покушава на било који начин да оспори ауторитет учитеља. Не би ваљало пред дететом рећи нешто ружно за учитеља, чак и ако мислите да је заслужио критику. Сваки неспоразум се може решити разговором са учитељем насамо.
Сваки родитељ који се одговорно понаша може очекивати да ће и његово дете стећи сличне особине.
 
 
                 
 

                                                                                              Педагошко-психолошка служба