Школа, школа, е, па шта је - литерарни конкурс поводом Светског дана учитеља
ПРВО МЕСТО Школа, школа, е, па шта је
Школа је једна велика кућа, Она је љубав, она је дом, Школа се воли као пас Жућа, Школа је увек у срцу мом.
Неке је ђаке страх од школе, Тресу се често и дрма их трема, Али и они ту кућу воле Јер бољег места за децу нема.
Тешка је мука сваког ђака Кад мора носити безброј књига. Ал' како би торба била лака Кад је препуна разних брига.
Како да оцену поправим лошу? Како да отпевам праве ноте? Како да лопту видим у кошу? На биологији упамтим све те грозоте?
Зар дијаграм тако тежак бива? Марс и Венера, падежа седам? Толико постоји школског штива, А ја у књигу само гледам.
Мучи ме ово, мучи ме оно, Писани докази да човек постоји, О, кад ће више то школско звоно? Стално до краја наставе бројим!
Кад распуст дође, мука ме хвата, И зимски и летњи предуго траје, А кад се ухватим за ђачка врата Весело викнем: Школа, школа – е, па шта је?
Теодора Ристић 54 |
2016/2017. 2015/2016. 2014/2015. 2013/2014. 2012/2013. |
ДРУГО МЕСТО
Школа, школа, е па шта је
Зашто се деца школе боје?
За то кривимо родитеље своје.
Причају приче како све треба
слушати, учити од реда до реда.
Школу похађати мора свако,
мама каже то није лако.
Тата вели вредна буди,
школу завршавају упорни људи.
Школа, школа, е па шта је!
Свака школа знање даје.
Не бојим се школе више,
ко не учи, лоше му се пише.
Ања Радивојевић 5/1
ТРЕЋЕ МЕСТО
Школа, школа, е па шта је
Школа је једно лепо место
где долазимо врло често.
Кад се школско звоно чује,
ходници увек гласно брује.
У школи научиш пуно ствари,
тамо су браћа, сестре и другари.
Некада је тешко, није лако
ал` из ње срећан изађе свако.
Никад у школи ниси сам
тамо је све што имам и знам.
Лена Јанићијевић 5/2
ПОХВАЉЕНИ РАДОВИ
Школа, школа, е па шта је
У школу се мора ићи
и на време увек стићи.
Школа наша дивна, мила
свашта нас је научила.
Нове другаре сад ја имам
и са њима се често играм.
Наставници сви нас воле
и да их слушамо лепо моле.
Ми кажемо школа, школа, е па шта је,
нама школа лака је.
Александра Славчев 5/1
Школа, школа, е па шта је
Моја школа је најбоља на свету
и пружа руке сваком детету.
Понедељком, увек насмејана лица,
чека нас наша наставница.
Другарима из школских клупа
због контролних срце увек јако лупа.
У учионици има и црвених лица
јер се створе симпатије између дечака и девојчица.
У школи је понекад тешко, понекад лако,
јер одличан ученик не може бити свако.
Милица Ристић 5/1
Школа, школа, е па шта је
Школа, школа, е па шта је?
Не боји се ко је зна.
Она може, она сме
да му знање добро да.
Још и више може
васпитање да му да.
Све што она зна
подели са нама.
Наставници су увек ту
да нам дају подршку.
Уче нас и воде на прави пут,
изводе генерације на далек пут.
Школа, школа – е, па шта је?
Не боји се ко је зна.
Увек ће ми остати
у лепим сећањима.
Тамара Станковић 54
Школа, школа, е па шта је
Време брзо лети,
па се и ја школе сетих.
Распуст брзо прође,
први септембар нама дође.
У школи ме чекају клупе,
а и књиге нам нису скупе,
ко воли да пише и учи,
неће пуно у животу да се мучи.
Учионице су пуне ђака,
свака њихова реч је јака.
Професори и деца са њим
чине велики и непобедиви тим!
Школа, школа, е па шта је
она деци знање даје.
Пуно слова пуно бројки,
у дневнику мало тројки,
више петица и четворки.
Невена Лазић 5/1
Школа, школа, е па шта је
Школа, школа, е па шта је?
Она нама знање даје.
Школа учи свему нас
и даје нам прави час.
Школа нам је кућа друга,
ту стичемо доброг друга.
Сви се труде, сви се боре
да нам сутра буде боље.
У школи су сваког дана
срећна деца пуна знања.
Сваког дана више уче
и у школи и код куће.
Јер ти сутра знање треба
да зарадиш парче хлеба.
Кроз живот је тешко ићи,
а до циља треба стићи.
Зато радан, вредан буди
да би били добри људи.
Алекса Марковић 54
Школа, школа, е па шта је
У септембру школа свака
отвара врата за сваког ђака.
Школско двориште пуни се децом,
а они радосни обасјани срећом.
Једва чекам да звоно зазвони
па да школа врата отвори.
Сва деца весела само жуборе,
ја сретох своје старе другове.
Сад смо петаци, није то шала
од вишка знања не боли глава.
Упознаћемо наставнике нове,
предмете и другове.
Школа, школа – е, па шта је?
Због учења она траје.
Кад се чује граја дечја,
због тога је она срећна.
Милица Мишић 53
Школа, школа, е па шта је
Школа, школа, е па шта је?
То је установа за играње.
У нашој школи свака просторија
пуна је нових ђака првака и петака.
Кад прво школско звоно зазвони,
зна се почињу нови дани
јер су сви стари
већ одбројани.
Све ово знамо јер у школи се стиче знање,
а знање је највеће имање.
Школа је једно велико царство
у коме је најважније другарство.
Ивана Максимовић 53
Школа, школа, е па шта је
Пета је година како сам ђак једне прелепе школе.
У школи сам стекла доста знања, а поред тога нове и добре другаре. На школској табли смо научили да пишемо прва слова и бројеве. Кад уђем у школу, осетим топлоту и пријатност којом она зрачи. У свакој клупи и учионици чува се нека ђачка тајна. Дању учионица личи на кошницу пуну вредних и паметних пчела. Ноћу личи на напустени и мрачни замак који једва чека своје становнике. Радознале пчеле тихо и мирно слушају учитеља. Сваки дан у школи је посебан дан јер се увек научи нешто ново и занимљиво.
Знам да ћу једног дана отићи из школе, али ова основна школа ће ми бити заувек у срцу.
Школа је мени други дом,
носим је увек у срцу свом.
Можда се питате,
а како то?
Па врло лако.
Ту су сви моји другари,
и пријатељи и учитељи
као моји други родитељи.
У школи делимо све радости,
туге и увек се ослањамо
једни на друге.
Јер зато пријатељи постоје,
да лакше преброде невоље своје.
Тренуци среће су нам већи
ако се још неко радује нашој срећи.
Школа је мени испунила живот
пријатељством и правим другарством
па је некад упоређујем
са својим малим царством.
Школа је као нека
брижна мајка
и за нас је она:
„Дивна бајка!“
Марија Контић 53
Школа, школа, е па шта је
Школа, школа, е па шта је?
Не знам, ал' корисна је.
Тамо ми учимо,
играмо се и научимо.
Неки је не воле,
мисле да од књиге је глупља,
а њима је глава шупља.
Кад зазвони звоно за крај часа,
кроз врата изађе деце маса.
После седнем у клупу,
а на клупи видим рупу.
Добро да домар замени клупе
па нема оне глупе рупе.
После школе одем кући,
донесем кеца,
јао, па тата ће ме тући.
Сакријем кеца,
тата види,
и то му се нимало не свиди.
Школа, школа, е па шта је?
Сад видите шта вам даје.
Филип Костадиновић 53
Светски дан наставника 2016.
Прво место: Ђорђе Павловић VI5
Моји наставници Моји наставници су банда ретка, муче нас стално од понедељка до петка. Сваког дана њих петоро ме дави, рекло би се да су мучитељи прави. Већ шест целих часова из српског учимо промену гласова. Знам, сваки глас једно слово, али ко ће издржати паћење ово?! Цели бројеви, из математике градиво сада је, а Невенка задатке само задаје и задаје. Свако дете може да схвати, кад нас не мучи, срце јој пати. Када у то утрче Германи, не могу се одбранити од историјских немани. Историја је прави вандализам, а ја сам више за грчки демократизам. Географска карта шарена је и лепа, пуна разних пустиња и степа. Искрено, најлепша је издалека, када јој приђем, стигне ме непогода нека. Праживотиње су прича за себе, ко измислеи досадне амебе?! Једноћелијски организми баш су ме стисли, а Драженка само о њима мисли. Физика и њено кретање, за мене су само сметање. Кад Милица испредаје ново градиво, мене у главу удари кладиво. И најбоље остављам за крај, мени је Татјана разредна, знај! После њеног schoolwork-a, на одмору крештим као изгубљена морка. Разних знања пун ми је ранац, лакше би ми било да сам падобранац. Од тих тринаест ноћних мора, теши ме звоно великог одмора. Кога не поменух, нек не буде љут. Биће у песми идући пут. |
|
Јустејн Гордер Девојка с поморанџама
Љубав, страх, патња, чежња – све су то осећања која се испољавају у књизи Девојка с поморанџама Јустејна Гордера. У овој занимљивој и помало тужној књизи учимо да гледамо на свет око себе, да се радујемо животу и да срећу проналазимо у малим стварима.
Читајући ову књигу, упознајемо Георга, петнаестогодишњег дечака који живи са мајком, очухом Јергеном и сестром Мирјам у Ослу. Он је остао без оца кад је имао само три и по године. Оца се не сећа, али су му зато остале разне очеве ствари које му помажу да стекне слику о њему. Све се променило када је једног дана Георгова бака у постави старих, дечјих колица пронашла писмо које је Георгов отац написао за свог сина.
Иако изненађен тим сазнањем, дечак је отворио писмо и у њему пронашао садржај романа Девојка с поморанџама, дивну љубавну причу која нас подстиче да живот живимо пуним плућима и да сваки његов тренутак испунимо правим вредностима. Пронађите и ви који слободан тренутак у свом животу и испуните га садржајем овог дивног романа. Mилица Карић, 6/3 |
Роман Све моје глупости је неописиво занимљив јер се у њему сусрећемо са мноштвом авантура главне јунакиње, а наше вршњакиње, тинејџерке Богданке Петровић из Београда. Писан је језиком тинејџера којим говори Богданка, звана Штеле, и њено друштво. У књизи можемо наћи много савета као што су: како се искрасти из куће и изаћи са друштвом, како да се понашамо када смо заљубљени, како да направимо некога љубоморним... Мислим да је ово савршен начин да се упознамо са светом дечје књижевности јер се у роману развија трака компликованог филма (живота) наше вршњакиње Богданке. Можда и ми проживљавамо исто, али не знамо од кога да затражимо помоћ; можда и на нашем путу ка остварењу циљева има безброј малих препрека као и на путу главне јунакиње романа уз чију духовитост ћемо их лакше савладати.
Овај роман ме је посебно заинтригирао тиме што је врло занимљив, а самим тим и лак за читање. Запловио сам у безброј авантура и проблема главне јунакиње Богданке, понекад се слагао са њом, а понекад не, али ми је увек мамила осмех. Моја топла препорука је да и ви што пре запловите у авантуре романа Све моје глупости.