Мени

• Вести
• Правила понашања у школи
• ЗА ПРВАКЕ
• ЗА ОСМАКЕ
• Предмети
• Ученички парламент
• Културне активности
• Школски спорт
• Разредна настава
• Издвојена одељења
• Екскурзије
• Такмичења
• НАСТАВА
• БИБЛИОТЕКА
• Летопис
• Пројекти
• Продужени боравак
• Oбогаћени једносменски рад

За родитеље

• ОБАВЕШТЕЊА
• Отворена врата
• Правилник о оцењивању
• Распоред контролних и писмених задатака
• Педагошко-психолошка служба

Претрага

КАЛЕНДАР

Новембар 2024

НЕД	ПОН	УТ	СРЕ	ЧЕТ	ПЕТ	СУБ
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Банери

Анкета

БРОЈАЧ ПОСЕТА САЈТА ШКОЛЕ

Hit Counter

Администрација

ШКОЛСКА 2016/2017. ГОДИНА
 

БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО 8₄...

Осам година је иза нас. Били смо немирни, понекад немогући, али у нама су лежали генији! То доказују изванредни резултати нашег друга Милоша Крсмановића, oвогодишњeг ђака генерације.

Изузетна је част имати Милоша за члана одељења и друга. Миран дечко из четврте клупе који помаже свима на контролним задацима, понос нашег одељења. А ми, његови другари, без љубоморе и зависти с нестрпљењем смо очекивали резултате с такмичења и радовали се сваком његовом успеху, као и успеху свих осталих вредних и паметних ученика нашег разреда. Од Милоша никада нисмо чули ништа лоше ни за једну особу. Дивили смо му се и увек ћемо се дивити таквом знању и наградама из хемије, историје и географије. Он је прaва ДРУГАРЧИНА. Сви смо ми уз његову помоћ ове четири године имали добре оцене из поменутих предмета. Милош је узоран ученик који се својом добротом, знањем и изузетним резултатима уздигао изнад предрасудa које понекад прате успешне ученике и постао пример осталима какви људи треба да буду!

Теби, Милоше, хвала на свему, а највише на томе што си наше одељење учиниo поносним и био изузетан друг. Сви ти желимо много успеха и добрих резултата у даљем школовању. Памти нас и ми ћемо тебе!

2.6.2017.

Одељење 8_{4
(Aутор: Невена Мирић)}
 

ШКОЛСКА 2015/2016. ГОДИНА

АНА И МИЛОШ
 

Основна школа „Коста Ђукић” има дугогодишњу традицију учествовања на различитим такмичењима и конкурсима. Као и до сада, и школска 2015/16. година била је веома успешна за наше ученике, који су на свим нивоима такмичења постигли запажене резултате. Ипак, међу бројним успешним ученицима два ученика седмог разреда заслужују посебну пажњу – Ана Петровић и Милош Крсмановић. Ови изузетни ученици и у претходним разредима низали су успех до успеха и на најлепши начин представљали нашу школу.

Ове године Ана је учествовала на такмичењима из хемије, физике и српског језика. Из физике је освојила друго место на Општинском такмичењу, а из хемије треће. Подударање термина такмичења из хемије и српског језика, Ану је довело у ситуацију да бира, и изабрала је. Већ трећу годину Ана постиже врхунске резултате на такмичењима из српског језика. Овог пута заузела је прво место на Општинском такмичењу,  треће на Окружном и пласирала се на Републичко такмичење које ће се одржати 29. маја у Тршићу.

Милош је учествовао на такмичењима из хемије, географије и историје. Из хемије је на Општинском такмичењу освојио прво место и пласман на Окружно такмичење, где је показао добро знање. На Општинском такмичењу из географије освојио је друго место, а исти пласман имао је и на Окружном такмичењу. Сада се припрема за Републичко такмичење које се одржава 21. маја у Свилајнцу. На општинском такмичењу из историје освојио је прво место, на Окружном друго, а 22. маја га очекује Републичко такмичење у Ивањици.

Поред успеха из поменутих предмета, за ово двоје сјајне деце сви имају само речи хвале. Поред изузетне интелигенције, марљивости, жеље за знањем, посвећености, њих двоје показују и нешто много важније – показују да расту у честите и племените људе. Још значајније од лепих речи наставника и евидентних успеха јесу речи њихових другова. Кажу да су Ана и Милош на први поглед ненаметљиви и мало повучени, али изузетни другови, да свима несебично помажу у учењу и да радо учествују у игри и забави са својим другарима. Можда је то разлог што њиховим успесима нико у школи не завиди, већ се њима поноси.
Желимо им много успеха у даљим такмичењима и жељно ишчекујемо нову прилику да се заједно радујемо и прослављамо добре резултате.
 

Ученице ОШ „Коста Ђукић” из Младеновца:
Кристина Младеновић 7/1  
 и Кристина Миловановић 7/4

ПОЛИЦА ЗА МАЛОГ ЏИНА

Марко Ракић је у школској 2014/15. години изабран за ђака генерације у ОШ „Коста Ђукић“. Тиме ни из далека нисмо довољно захвалили ученику који нам из године у годину пуни срца поносом због изузетних успеха које постиже на такмичењима, али и радошћу док гледамо како пред нама израста у племенитог и честитог човека.

Сваког ме дана обрадује мисао да је моја тачка гледишта баш у овом углу који деформише свет тако да он изгледа честитији, мудрији и лепши. Ја сам библиотекар. Из овог угла, човечанство се састоји од читалаца и писаца. Свет изван алфабетског каталога и моје картотеке читалаца остаје за мене у дубини сенке коју ова стварност на њега баца. Сећате ли се како Мајаковски обећава Пушкину да ће му после смрти бити комшија: ви на Пе, а ја на Ем? То суседство се односи на живот у солитеру библиотечких полица. Занимљиво ми је да разговарам са мртвим песницима, научницима, филозофима, али занимљиво је и препознати њихове будуће суседе међу овим младим људима који данас долазе у библиотеку.

Марко Ракић је рецитовао кад сам га први пут видела. Не сећам се више шта, нека плишана фауна је била тема песме за децу коју је одабрао у складу са полом и узрастом, како пропозиције налажу. Имао је 7 година, румене образе, небо у очима.Усредсређен, озбиљан, песму је вероватно беспрекорно знао и уназад, савршено разумео, акцентовао. Правио је паузе на правим местима, појачавао глас где треба. Глава високо подигнута, поглед прикован за зид, руке ипак није било лако обуздати: овај мали вероватно неће заиграти у првом ансамблу, али већ тада је било доброг разлога да верујем да пред собом имам изузетно људско биће којем треба сачувати место на полици. На Ер кажете? Па и то је у комшилуку славног песника.

Наравно да ме је обрадовало кад је само неколико дана касније поранио у школу да би у библиотеци обавио истраживачки рад који им је учитељица Снежана задала: народне пословице. Друга деца су се распитивала код тате или баке. Марко је једино дете које је тада свој избор направило из књига. Један се старији ђак нашалио на рачун маленог истраживача. „Ја нисам дошао овамо да тебе слушам, него да нешто научим“, изненадио нас је самосвешћу и отреситошћу. Данас га, осам година касније, питам шта га чини тако поносним, а шта посебним и видим оног истог дечака како одговара, сада гласом адолесцента: „Циљеви које себи постављам. Увек сам поносан на то што сам постигао, али никад задовољан. У суштини сам амбициозан: мој живот је стална трка за новим циљевима. Посебан нисам, само се трудим мало више од других, а имам и више среће.“

Гледам са стране и мислим да видим боље. Марко није посебан по својој амбицији, по жељи да се развија у свим областима, по својој усредсређености на циљеве, мада је ове његове особине најлакше уочити. Он је још као десетогодишњак савладао једну ретку вештину, којој би могао поучавати и образованије и старије од себе. Способан је да свој рад критички сагледа, коментарише, вреднује и мења. Завршено за њега није синоним за савршено. Довољан је поглед на маргине његових писаних радова. Ту су верзије текста, алтернативна језичка и стилска решења, аксиолошке недоумице, семантичке алтернативе, последице евентуалних измена, утисци о сопственом тексту и процесу из којег настаје. Сваки текст има бројне верзије и, ако вам га шаље електронски, спремите се на то да ће прва страна вашег пријемног сандучета једног јутра неминовно осванути пуна различитих писама истог аутора овако насловљених: „Коначна верзија“.

Ипак, не треба замишљати да је реч о перфекционисти посвећеном бесмисленом пуризму сваке врсте, напротив. Ако питате Марка за најважнију лекцију коју је до сада научио, одговориће да је то умеће прихватања реалности: „Не вреди бринути због онога што не можеш да промениш“.

Иако тежи савршенству, он сузбија бригу о детаљима које у датом тренутку из неког разлога не може да промени. Упркос склоности да вечито поправља оно што је урадио, он напушта тај посао и окреће се новом задатку и новом циљу кад за то дође време. Тако, уместо да постану оптерећење, нови и бројни задаци га заправо спречавају да се упетља у вечно усавршавање у једној области. Парадоксално, ђак који се са изузетним успехом такмичи у области историје, биологије, физике, математике, хемије, српског језика и књижевне и филмске критике, успешан је управо захваљујући томе што га стално нови задаци спречавају да зароби своју мисао. Осим тога, оно што је научио као критичар олакшаће хемичару писање о истраживачком раду, оно што је научио бранећи свој рад, користиће за неочекивану интерпретацију песме или креативно решавање математичког задатка.

Питам: „Зашто се такмичиш у свим дисциплинама? Зар ти није лакше да се усредсредиш на једену?“ Одговор знам: „Не такмичим се да бих победио, већ да бих се развијао.“

Ове године се Марко, између осталог, пласирао на два републичка такмичења: из физике и хемије. Већ сам тај пласман је по себи успех, али учесници у ткмичењу ни не помишљају на опуштање, тек ту дају све од себе. Прошле године је Марко на овим такмичењима био изузетно успешан, па је сигурно био под додатним притиском очекивања, својих и туђих. Такмичење из физике је прво завршено и требало се брзо окренути задацима посве другачијим, који га сада чекају на хемији. Није било довољно времена да сабере утиске или да анализира грешке. Када се завршило и такмичење из хемије, на којем је освојио прво место, имао је потребу да утеши и охрабри своје другаре који нису били тако успешни. Трудио се да каже праву реч и да их ободри, вероватно тек тада имајући могућност да сагледа и себе и сопствено искуство са претходног такмичења. Да ли је у томе успео? Да ли су његов покушај схватили на прави начин? Може ли се међу тим младим људима говорити о блискости или сродности, сличности, само на основу тога што су изузетно успешни у некој области током школовања? Или је за ову врсту блискости потребно још нешто, неки неухватљиви елемент који долази из сфере морала и воље више него из онога што сазнајемо и разумемо учећи своје школске лекције?

Да ли бих се данaс сећала својих светлих прогноза за малог рецитатора да време није показало да је реч о најуспешнијем ђаку школе у којој радим?

Задовољна сам због чињенице да ме први утисак није преварио. Лака срца чувам празна места на неколико међусобно удаљених полица, узимајући у обзир универзалну децималну класификацију, алфабет и ону тајанствену моралну сродност међу џиновима који чине да варљиви свет вазда остаје у сенци стварности овог мог библиотечког раја.

Маријана Петровић, библиотекар

11.2.2013.
 

МИЛИЦА МИЛОШЕВИЋ: ПОЗНАТА СВИМА Аутор: Марија Царичић   Сваки ученик има таленат који треба да открије, али Милица Милошевић је посебна. Милица Милошевић је успешна атлетичарка и поред тога је одличан ђак и добар човек. Велики број златних медаља говори ко је Милица Милошевић. Успешна атлетичарка и поред свега има времена за књигу и забаву. Најбоља међу девојчицама у физичком васпитању и добро позната свим атлетичаркама.   1.Које ти је најдраже такмичење? Првенство Србије.   2.Због чега си за спорт изабрала баш атлетику? Зато што је краљица спортова и зато што волим да трчим.   3.Како си постигла да будеш успешна у спорту као и у школи? Усклађујем време за тренинг и за учење.   4.Коју највише друштвену мрежу користиш? Фејсбук и Јутјуб.   5.Која ти је атлетичарка узор? Елисон Феликс. Зато што уживам док гледам како трчи – има посебан стил трчања.Упорна је.   6.Колико дуго тренираш? Осам година.   7.Која ти је најдража медаља.Зашто? Са државног првенства. Зато што сам постигла свој циљ и била прва.   8.Који ти је мото? Никада не одустај од онога што желиш.

ЛАРА БАЈКИЋ     Да ли сте кадгод покушали да истовремено имате петице из математике, физике, хемије и биологије? То баш није лак задатак. Сваке године се изнова дивимо успесима Ларе Бајкић, али и њеној доброти, скромности, срдачности и искрености.    Прва у општини из математике, физике и хемије, друга из биологије, са пласманом на градско такмичење из свих ових предмета и пласманом на републичко такмичење из физике која је, како каже, њена велика љубав. Лара је подједнако успешна и у друштвеним наукама, а није реткост ни да учествује на литерарним или конкурсима за приказ књижевног дела. Питали смо Лару Бајкић шта је то што је чини посебном.   „Поносим се тиме што не усвајам пуке информације, већ свој живот усклађујем са свим што ме окружује. Друговима опраштам, а за њихове мане имам разумевања. Када остварим један циљ, трудим се да достигнем нови. Уживам у свему ономе rolex replika у чему уживају моји вршњаци. Волим природне науке, нарочито физику, али не придајем мањи значај осталим предметима.“ Верујемо да би и под неким другим околностима Лара била подједнако успешна. Поносни смо, међутим, што баш она представља нашу школу.