2019/2020
Ученици наше школе су и ове године обележили Светски дан наставника учешћем на литерарном конкурсу под насловом Моји наставници и ја. Највише инспирације имали су ученици петог разреда, па су чланови жирија одлучили да баш петаци и буду награђени. Прва награда додељена је Лени Чалији за песму Први септембар. Друго место деле Андреа Николић и Михајло Јовановић, а и на трећем су два ученика – Урош Стаматовић и Михаило Бранковић. Честитамо награђеним ученицима и надамо се да ће школа и школски живот за њих и у будуће бити ризница знања и драгоцених утисака.
Награђени радови:
ПРВО МЕСТО
Први септембар
Првог септембра похитасмо школи,
срећни, радознали и весели,
не знајући колико је свако од нас воли,
кренусмо храбри и смели.
Упознасмо нове наставнике, другове и предмете,
зачуди нас обимно градиво
ал` живот је оно колико смете,
лепо је све што је ново!
Увек се чује радост и граја деце,
ишкрабане клупе у помоћ зову,
кренусмо храбро првог септембра
смели и весели у авантуру нову!
Нови предмети за нас су изазов,
понекад их је тешко савладати,
зато смо упорни и вредно учимо,
морамо их насамарити!
Много нових имена, биће нам
други родитељи,
и када дође њихова смена,
увек ће нам бити пријатељи.
Свака јесен нешто ново донесе,
прелепе боје и лишће што шушти,
ал` увек има нешто што је моје,
о чему се понекад само ћути.
Лена Чалија 5/2
ДРУГО МЕСТО
Моји наставници и ја
Дошао је тај први школски дан када сам и ја постала ђак петак. Било ми је јако тешко да се растанем од другара, али преживећу и без њих у одељењу. Мислила сам да ћу бити најгора, али испоставило се да је све много лако.
Ах, ево и наставника. У почетку су били мало строжи, а сада се само забављају са нама. Сви старији су ми причали да је пети разред хорор. Наравно, нисам им веровала јер знам да ћу увек учити и давати све од себе за бољу оцену.
Сви су ми причали да сам запала код најгорег разредног у школи. Тада сам већ била помало тужна јер га нисам познавала. Када сам га видела први пут, одмах сам знала да уопште није онакав како су га описивали и била сам у праву, као и увек. Највише сам се плашила наставнице физичког јер је јако строга, али више не.
Један дан када само моја другарица и ја остале на додатној настави из српског да бисмо вежбале за такмичење, наставница нам је рекла да прочитамо једну реченицу и ми смо је прочитале тако брзо да се наставница зачудила. Рекла нам је да се пријавимо негде где читају упутства за неко медицинско средство после реклама. Покушавале смо да изговоримо ту реченицу што је брже могуће. Наравно, нисмо успеле, а наставница нам је испричала једну много смешну рекламу из њеног детињства. Много смо се смејали после тога.
На техничком је увек јако забавно и наставница је много добра и увек жели да помогне. Када је питала где се налази калдрмисана улица, моји другови су рекли да се налази код „горњих Кинеза“. Ученици су грунули у смех, као и наставница.
Мислила сам да је наставница математике лоша и строга, а заправо није, много је добра, забавна, смешна и, наравно, паметна.
Пети разред је за мене један нови свет. Упознала сам нове другаре и нове наставнике. Волела бих да тако буде и у даљем школовању.
Андреа Николић 5/2
Моји наставници и ја
Кренуо сам у пети разред. Упознао сам се са новим наставницима и оцене су кренуле.
Моји наставници су веома добри, већ имам и омиљене. Наставница српског Силвана Лесковац веома ми се свиђа. Код ње имам веома добре оцене. Код ње вечито неко има нешто да пита и то ми је веома смешно. Наставница математике је веома шаљива, као и наставница српског. Маша се увек дружи и увек лепо радимо задатке на часу. Циљ ми је да на крају године имам све петице. Предмет који волим је и историја зато што се непрекидно сви јављају да одговарају. Скоро сваки предмет у школи измислио је неки грчки научник. То ме стварно чуди. Рецимо, то је биологија. Наставница Драгана је веома добра, али зна да буде и строга. Морамо да признамо да је биологија, у ствари, много тежак предмет. Физичко тражи упорност. Наставник Љубинко зна да буде мало више строг, али он мора да нас доведе у ред. Морамо да имамо кондицију и мишиће. Када смо на физичком трчали круг, Филип Панић је трчао окренут леђима. Тада су се сви смејали, а он је једини плакао, добио је један. Сви у одељењу волимо да цртамо, Милан Аћимовић је веома добар наставник, увек нам објашњава разне технике цртања. Једном на часу када смо преко јутјуба претраживали подводни свет, наставник је пустио хорор филм, уплашио се и одмах изашао из тога. Када наставник географије Дарко пита за оцену, више прича он него ми који одговарамо.
Пети разред је веома леп. Лако смо се уклопили са другарима и све је супер. Надам се да ће тако и остати.
Михајло Јовановић 5/1
ТРЕЋЕ МЕСТО
Моји наставници и ја
Кренули смо у пети разред, упознао сам пуно наставника. Сви су добри, а понекад и строги.
Када смо први пут отишли на српски језик, упознали смо наставницу која је увек добра, али када кренемо да причамо, то јој се не свиђа и ућутка нас речима: „Устани да одговараш!“ И ми сви ућутимо.
Наставница математике нам даје много да радимо, али то је да бисмо боље разумели лекцију.
Наставник физичког је мало строг, али то је ради нашег здравља.
Наставница техничког Дијана Хунка Мићановић је толико блага и добра да сви волимо њена предавања и испитивања.
Музичко је уз наставника прелепо јер он тражи најлепше методе да нам објасни и помогне око нота.
Наставница биологије је дала да радимо пројекат са лупом и одговарали смо код ње на часу.
Наставник географије нам на одговарању мало даје асоцијације за одговор.
Има ту још пуно наставника које могу да опишем, али, све у свему, то је једно прелепо искуство у петом разреду и то ћу да памтим заувек.
Урош Стаматовић 5/2
Моји наставници и ја
После пет година дружења и играња, почиње пети разред. Доћи ће разни нови другари и другарице, као и наставници. Све ће се променити током ове године, скоро па и цео мој живот, десиће се разне догодовштине и разни тренуци који ће се памтити цео живот.
Наставници су супер, разредни нам је поучан, некад забаван и занимљив, а остали наставници су одлични: наставница математике је добра, најбоље научим кад она прича, наставница српског је забавна, има добре идеје и мислим да ћу уз њу све да научим. А ту су и нови предмети – француски, историја, географија, техничко, информатика и биологија. На почетку су ми сви причали како сам запао код неке лоше наставнице или наставника, али после сам схватио да то није баш тако, него да је много боље.
По мом мишљењу, пети разред је једно прелепо искуство за памћење.
Михаило Бранковић 5/2
2018/2019
Ученици наше школе могу се похвалити многобројним талентима које поседују. Ипак, најпознатији су по свом дару за писање поезије, што је потврђено наградама које су освајали на државним и међународним такмичењима.
Неке од песама које су написали чланови литерарне секције можете прочитати ОВДЕ.
Песме наших ученика:
У библиотеци
Књиге читам, стране листам,
у библиотеци ја просто блистам.
То је моја друга кућа,
у њој продишу моја плућа.
Тамо ја свој ранац спуштам,
ту се уз књиге опуштам.
Волим да читам све живо,
али ми је омиљено смешно штиво.
Читам речи велике и мале,
баш уживам, као од шале.
Када време за читање прође
и на час мора да се пође,
ранац на леђа ставим,
а своју омиљену књигу оставим.
Нисам тада срећна баш,
али мора да се учи, то да знаш.
И тада се књиге читају,
мораш да пробаш.
Нека вам књига увек буде ту,
верујте ми, осећаћете се као у сну.
Нађа Крстић 5/4
Зима
Руке зебу, зебу уши,
ветар свира и певуши.
Док на глогу чавка седи,
у бари се вода леди.
На крову се оџак дими,
кромпири се пеку зими...
Снег нам веје дан за даном,
спава мачка под јорганом.
Марија Бујагић V/2
Априлска шала
У априлу на ливади,
пчела која вредено ради
гласно рече: „С радом стајем,
уморна сам, отказ дајем!”
Забрину се тада цвеће:
„Па то добро бити неће!”
Насмеја се пчела мала:
„Априлска то је шала!”
Марија Бујагић V/2
Деда Мраз
На улици видела сам
Деда Мраза
у дрвореду између стаза.
Стајао је на санкама белим
и размишљао
коме прво поклон да додели.
Био је срећан због тога
у ово хладно
новогодишње доба.
Кренуо је стазама белим
Рекавши:
„Свима ћу по поклон да поделим!”
Бојана Радосављевић V/2
Химна Сунцу
Сунце је живот,
Сунце је моћ,
да њега нема
била би ноћ.
Живи нам вечно,
с рекама теци,
неки твоји зраци
смеју се деци.
Велико Сунце,
певамо теби,
без тебе срећни
живели не би.
Лазар Стојковић V/4
Чудим се чудим...
Сунце веје,
а снег греје,
кокошке се
на југ селе.
Овца пева
када снева,
а из руке
муња сева.
Цврчак
вредно ради,
а мрав
тикве сади.
Лазар Стојковић V/4
Одох на море
Трава расте,
цвеће цвета,
ићи ћу на море
овога лета!
Сунце сија,
к`о тепсија,
пуне су плаже,
„Уживаћемо!”
мама ми каже.
Пут је дуг,
има пуно кривина,
ал` кад стигнемо,
биће нам милина!
Лазар Стојковић V/4
Песма нашег ученика Лазара Стојковића објављена је у часопису Шумадијске епархије "Каленић".
Поводом Светског дана наставника, који се обележава 5. октобра, наша школа је организовала литерарни конкурс под насловом „Моја школа, мој дом”. Прва награда додељена је ученици осмог разреда Невени Сарић, а похваљени су и ученици седмог разреда – Данијел Џаић и Андријана Мирић.
Моја школа, мој дом
Нико од нас се не сећа како је изгледао дан када су нас први пут донели кући, у топли дом, где су нас чекали са пуно радости баке, деке, сестре и браћа. Ипак, сигурна сам да се свако од нас сећа када смо из тог дома пошли у други не слутећи да нам тада почиње прави животни пут. У једном дану нам се преплићу оба дома. Један дат рођњем, а други одрастањем. Један се зове кућа, а други школа.
Моја школа је место где време пролази необично брзо. Свакога дана раздрагани ђаци пролазе кроз школско двориште ка својим учионицама спремни за нова знања и дружења. Наставници нас дочекују и након много труда, пажње и љубави кући испраћају. Неки од нас имају блистав ум, неки су пуни амбиција и желе да искажу свој уметнички дух, а има и оних који несташлуцима скрећу пажњу на себе. Сви смо ми различити и сви у школи, као код куће, нађемо свој кутак, место где можемо да покажемо шта умемо, време да се дружимо и љубав да је дајемо и примамо. Ту се роде прве симпатије због којих радо идемо у школу, али добијемо и понеку јединицу. У тим учионицама шетају зелене очи, плави чуперак и осмех који све краси. Иза сваког од нас остају тајне, оцене, успеси и пријатељства.
Моја школа није једна досадна средина. Дозвољава свакоме од нас да мисли и ствара и на свој начин тумачи свет око себе. Дивно је место моја школа, она свима пружа једнаке шансе за одрастање као прави родитељски дом.
Невена Сарић 8/4
Моја школа, мој дом
Искрено, мало нас је који заиста радо волимо да идемо у школу. Иако нас школа не учи само сабирању, читању и множењу, већ нам пружа и могућност да се дружимо, забављамо и да у њој стичемо нове симпатије, неки је не прихватају радо, нарочито не као свој други дом.
За мене је моја школа мој дом. Ни код куће није све једноставно и лако, па тако знам да не може бити ни овде. Наставници покушавају да нам што боље пренесу своје знање. То често није ни једноставно, ни лако. Они се упркос свему труде да нам олакшају школовање. Моја школа је место дружђења, радости и туге. То није обична велика зграда, већ кућа у којој моји другари и ја, заједно са наставницима, чинимо једну велику породицу. Тамо где је породица, ту је и дом. Топлину дома не може ништа заменити. Такву топлину осећам и у школи и код куће, зато за мене између њих нема разлике. Кад крочим у њу, осећам се као да сам прешао кућни праг.
Школа није досадно место каквим је неки сматрају. Можда и није баш сваки тренутак пријатан у њој, али колико нам доброг она чини, видећемо тек кад из ње одемо.
Данијел Џаић 7/3
Моја школа, мој дом
Школа је сјајно место. У њу ђаци улазе често, са јаком вољом да на часовима нешто науче.
Идем у Основну школу „Коста Ђукић” у Младеновцу. Моја школа је јако лепа. Њу многа деца љубоморно чувају и бране својим знањем и другарством. Сваки ђак се труди да је улепша што боље може. Поред ђака ту је доста учитеља и наставника који својим добронамерним саветима деци помажу у томе. Све ученике стрпљиво прате као да су њихова деца. Неки наставници су расположени и за игру на часу, а неки желе да што више знања пренесу деци на класичан начин. Некима од нас више одговара први, а некима други начин предавања. Све то зависи од наших интересовања. Неки од нас су талентовани да речима, звуковима и словима искажу себе, а неки боље владају бројевима. У мојој школи свако од нас нађе нешто за себе. Ту су и они којима учење не иде баш лако. Њима сви помажемо. Кад поправе оцене, њихову срећу сви делимо. Моја школа никада није досадно место. Она је други дом нама ђацима.
Моја школа је кошница пуна вредних и паметних пчелица. Ноћу је школа пуста, па једва чека да осване зора да би поново са радошћу дочекала своје пчелице.
Андријана Мирић 7/3
ПРВО МЕСТО
Школа, школа, е, па шта је
Школа је једна велика кућа,
Она је љубав, она је дом,
Школа се воли као пас Жућа,
Школа је увек у срцу мом.
Неке је ђаке страх од школе,
Тресу се често и дрма их трема,
Али и они ту кућу воле
Јер бољег места за децу нема.
Тешка је мука сваког ђака
Кад мора носити безброј књига.
Ал' како би торба била лака
Кад је препуна разних брига.
Како да оцену поправим лошу?
Како да отпевам праве ноте?
Како да лопту видим у кошу?
На биологији упамтим све те грозоте?
Зар дијаграм тако тежак бива?
Марс и Венера, падежа седам?
Толико постоји школског штива,
А ја у књигу само гледам.
Мучи ме ово, мучи ме оно,
Писани докази да човек постоји,
О, кад ће више то школско звоно?
Стално до краја наставе бројим!
Кад распуст дође, мука ме хвата,
И зимски и летњи предуго траје,
А кад се ухватим за ђачка врата
Весело викнем:
Школа, школа – е, па шта је?
Теодора Ристић 54
Остале награђене и похваљене радове можете прочитати на страници НАШИ РАДОВИ.
Нушићеви „Хајдуци“ на наш начин
Чланови драмске секције ОШ „Коста Ђукић“ са наставницом Габријелом Марић, која секцију са успехом води и ове школске године, улепшали су Дечју недељу одлично припремљеном и још боље изведеном адаптацијом Нушићевих „Хајдука“. Сала Центра за културу и туризам општине Младеновац била је мала да прими све заинтересоване ученике и наставнике наше школе. Срећу да одгледају представу имали су ученици који су на време успели да купе карту по веома симболичној цени. Прикупљени новац ће бити дониран у хуманитарне сврхе. Поновна извођења и нове подухвате наших талентованих другова и другарица жељно ишчекујемо. Сада једно велико хвала и честитамо!
Кликом на слику улазите у галерију
Чланови литерарне секције: Маријана Кузмић, Кристина Марјановић, Јована Рудић, Ана Михајловић
Чланови литерарне секције у Оштром перцету
Оштро перце је читалачки пројекат који годинама заокупља пажњу ученика основних и средњих школа широм Србије. С обзиром на то колико различитих могућности имају ученици да искажу своју креативност, не изненађује нас да су чланови литаране секције одлучили да се окушају у једном од захтевнијих задатака, писању оригиналног текста бајке и илустровању бајке. Тимски рад изнедрио је занимљиву причу и лепе илустрација, тако да с нестрпљењем ишчекујемо позитивне резултате с такмичења Оштро перце.
Лара Ристић 5/4 |
Кристина Марјановић и Марија Орловић 5/2 |
Стрип Змајева женидба - Ана Михајловић, Исидора Милошевић и Лена Јанићијевић 5/2 Стрип Змајева женидба - Маријана Кузмић и Јована Рудић 5/2 |
Сликовница Змајева женидба - илустрација Милица Јовановић 5/4 |
Новогодишња журка
Какве утиске носите са овогодишње журке?
Атмосфера је била добра, сви смо били сложни и показали смо да смо и поред несугласица увек ту једни за друге. Шта мислиш о храни, пићу, декорацији?
|
О одржаној журци разговарали смо и са управом школе и разредним старешинама. Ово су њихова размишљања:
Како Вам се чини организација овогодишње журке?
Да ли бисте нешто променили?
Шта је, по вашем мишљењу, најзанимљивији део журке?
Како Вам се чини провод ученика?
Кога бисте похвалили?
Да ли мислите да је журка требало да траје дуже?
Шта бисте поручили ученицима из парламента и осталим осмацима?
Јесте ли задовољни како је све протекло?
Разговор водиле Невена Јанићијевић и Невена Мирић
1.11.2016. године
Сајам књига 2016.
Ученици шестог, седмог и осмог разреда основне школе „Коста Ђукић“ дана 27.10.2016. године посетили су Сајам књига у Београду. |
Посету Сајму организовали су наставници српског језика на велику радост многобројних заинтересованих ученика. Атмосфера у аутобусу била је у знаку дружења и доброг расположења. По доласку на сајам нестрпљиво смо ишчекивали улазак у многобројне хале и трагање за омиљеним насловима. Нова издања представили су познати издавачи попут: Вулакна, Лагуне, Дата статуса, Kлетa, Герундијума, Логоса. |
Али, било је времена и прилике да се фотографишемо и са бројним познатим личностима. |
Сајам књига су посетили: Марија Жежељ (књига „Мој слатки живот“), Милош Кланшчек (дечак Гојко из познате серије Синђелићи), Љубивоје Ршумовић (вољени дечји писац), Бранка Веселиновић (глумица), Јасминка Петровић (писац), Вида Огњеновић (писац), Маја Волк (писац, музичар).
За слатко уживање побринули су се промотери Несквикa, Jaфe, Швепсa, Дукат чоколадног млека, Бамби производа.
УТИСЦИ СА САЈМА Искуства са сајма су веома лепа. Већина ученика је рекла да им је ово најзанимљивији сајам до сада. Неколицина ученика је саопштила да једва чекају да стигну кући како би читали књиге које су купили на сајму, а куповало се разноразно штиво јер су цене биле веома приступачне. |
О Сајму писали: Вања Тришић, Нина Радојичић, Милица Пејчић, Урош Петковић, Алекса Никодијевић(VII4) и Теодора Јовановић(VII3). |
10.10.2016. године
Излет историјско-географске секције
За ученике петог и шестог разеда дана 8.10.2016. организован је излет.
Kренули смо са малим закашњем, тако да су аутобуси кренули око 8:30. Прво смо стигли у Свилајнац, у природњачки музеј, где су биле изложене кости мамута из Кикинде. Након што смо мало разгледали, изашли смо у Дино парк, где смо могли видети разне диносаурусе у својој природној величини. После разгледања и краће паузе, кренули смо даље. Пола сата касније, стигли смо у Деспотовац у манаститир Манасија, слушали смо причу о историји манастира и свако од нас је купио понеки сувенир за успомену. Следећа станица нам је била такође у Деспотовцу и то је био плац на коме је један човек саградио 26 цркава и манастира са наших простора, али у минијатури. Имали смо наградну игру са питањима о нашим манастирима, где смо се сви трудили да што тачније одговоримо и освојимо награду.
Затим смо стигли у последњи град нашег излета. То је била Јагодина. Прво смо обишли музеј воштаних фигура. Све фигуре биле су веома реалистистичне. Ту су били: Иво Андрић, Десанка Максимовић, Свети Сава, Вук Караџић, Новак Ђоковић, Тито и још многи други. Пошто смо обишли цео музеј, кренули смо ка зоолошком врту. Приметио сам разлику у величини и броју животиња у односу на београдски зоолошки врт, али и овај има доста лепих животиња.
Ово је био и крај нашег путовања. Упутили смо се ка Младеновцу и у аутобусу размењивали утиске о свему што смо тога дана видели и доживели.
Још слика можете погледати у галерији.
Михаило Рађеновић V4, члан Литерарне секције
7.10.2016. године
Приредба поводом пријема првака у Дечији савез
Лазар Лалић V4, члан Литерарне секције
30.9.2016. године
Јесењи карневал
Дана 30.9.2016. године у нашој школи је одржан Јесењи карневал у оквиру тематске недеље посвећене јесењим чаролијама. Учесници су били ученици нижих разреда. Свечаности су присуствовали и предшколци из оближњег вртића Бреза. Они су обишли изложбу у холу школе, испратили дефиле ученика у костимима и учествовали у ликовним радионицама. Малишани су могли видети радове од пластелина и јесењих плодова, као и паное са темом јесени, које су за такмичење припремали ученици са својим учитељицама.
Панои
Радови ученика
Плодови јесени
Након изложбе у школском дворишту одржан је маскенбал са темом јесени. Дефиловали су ђаци обучени у костиме украшене јесењим плодовима ― жутим и зеленим лишћем, жиревима, кестењем, шишаркама. Сваки разред извео је своју тачку и целокупна манифестација била је веома лепа, као нека дивна приредба. Предшколци су били пресрећни, што се видело по њиховим осмесима.
Маскенбал
Приредба ђака првака
Након програма, организоване су креативне радионице на којима су ђаци и предшколци имали прилику да праве различита ликовна остварења од природних материјала. Пустили су машти на вољу и добили јако лепе радове.
Заједнички радови ученика и предшколаца
Ова манифестација унела је пуно лепоте и радости у нашу школу. Надамо се да ће прерасти у традицију и да ће и сваке наредне године бити овако лепо.
Михаило Рађеновић V4
и чланови Литерарне секције