На ђачком улазу наше школе дочекује вас добродошлица која нас све подсећа на важност, цењеност и признатост детета у школи и ван ње. Она подједнако охрабрује како прваке, тако и петаке. Међутим, неизвесност при ишчекивању првог сусрета није много већа код ученика него код учитеља и наставника.
Сваки почетак школске године обележен је распитивањем о предшколцима, а наставници се нарочито труде да се код учитеља информишу о новој генерацији петака. Осим навика у учењу, нарочита пажња се посвећује темпераменту, склоностима и васпитању оних који долазе. Није лако ни једнима, ни другима. Период прилагођавања је најтежи.
У време када су деца све гојазнија због некретања, када им је моторика слабо развијена услед седења уз компјутер, петаци које смо дочекали ове године у великој мери баве се спортом. Поред оних који ,,тапкају“ сличице фудбалера уз минимално покретање шаке, евентуално руке до лакта и почучњеве при узнемирености кад добију златну сличицу, наши петаци и играју фудбал. Да, велики број наших дечака заиста трчи, такмичи се и побеђује.
Неколико фудбалских клубова у Младеновцу и околини допринели су да будући момци израстају у пожртвоване личности са прецизним циљевима у животу. Те тимове чине наши: Андреја Ристић, Младен Обрадовић, Андреј Милић, Новак и Младен Јанковић, Ђорђе Петровић, Лука Живадиновић, Алекса Терзић, а Виктор Радојевић је чак постао играч ,,Црвене звезде“.
Осим фудбала, наши петаци тренирају и аикидо, карате, шах, а неки чак неколико спортова истовремено. Андрија Стојановић тренира и осваја медаље у фудбалу, аикидоу и шаху. Мотиви су различити, а начини за постизање успеха јединствени. Андреј Милић даје своју препоруку: ,,Фудбал је спорт где увек треба да уложиш емоције до коначне победе, понекад да прећутиш, ако треба и да истрпиш бол, ма колико био јак ударац“.
Посебно занимљиво за ову генерацију јесте и борбеност девојчица. Тако нас Маша Милић, Теодора Петровић, Мина Ристић, непрекидно изненађују медаљама и пехарима из области каратеа, при чему Мини Ристић са непуних дванаест година недостаје још црни појас на који ће сачекати док не достигне одређени узраст. Анђела Ристић, девојчица нежног лица, понела је у школу прву награду за пуцање из ваздушне пушке. Сара Анђелковић нам доноси из дана у дан дипломе и медаље са шаховских такмичења.
Поред бављења спортом, наши ђаци су увек спремни и за припремање скечева на часовима књижевности без икакве потребе да се излажу публици и без очекивања одликовања у виду жељених оцена. Све што чине, чине због личног развоја и задовољства.
Увек много хваљени ученици Велике Иванче, изузев бављења фолклором, учествовали су и на шестом међународном истраживању ТИМСС-а, а добили су и признање на такмичењу у организацији Црвеног крста.
Наведене чињенице надахњују и саме наставнике јер бораве, раде и сами се развијају у кругу деце која знају за хуманост, напредовање, истрајност, труд, радовање успеху. Њихова воља оснажује и оне са мање наде да ће наше друштво достићи степен достојанства које заслужује.
Марина Станојевић
Наставник српског језика и одељенски старешина V1 (школска 2015/2016)